| |
Uzelac, M.: Uvod u filozofiju.
Pojam i predmetno polje filozofije
|
|
| |
 |
Rezime
Tokom svoje duge istorije filozofija je tražila ne samo opravdanje već u
jednakoj meri i opravdanje svog postojanja. Ovo poslednje imalo je za svoju
posledicu čitav niz "uvoda" u filozofiju koji su imali samo jednu nameru – da
opravdaju pravo filozofije na postojanje a u vremenu koje joj je svojim duhom
krajnje nenaklonjeno. Pred čitaocima je rezultat nastojanja autora ove knjige da
naznači obrise prostora u kojem se kreće svako mišljenje što prebiva u potrazi
za uporištem sa kojeg pogled u buduće može dobiti razlog postojanja. |
|
| |
Sadržaj:
Uvod. 1. Pojam i predmetno polje filozofije. 2. Spekulativni početak filozofije.
3. Razlozi nemira filozofskog mišljenja.
4. Težišta filozofskih pitanja u platonovskom trouglu. 5. Tematski i
operativni pojmovi filozofije. 6. Intencionalna analiza i spekulativno
mišljenje. 7. Metafizika kao (prva) filozofija. 8. Ontološka i kosmološka
razlika. 9. Zadatak filozofije i filozofski stav. |
|
|
Otvori
knjigu |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Uzelac, M.: Metafizika |
|
|
 |
Rezime
Naspram svima poznatih teorija o kraju metafizike i njenom završetku u
filozofiji tehnike, autor polazi od situacije u kojoj se danas nalazi savremena
nauka (koja se sve više pokazuje kao grana estetike) i metafiziku tumači kao
jedino mogući oblik filozofije danas, ne propuštajući da ukaže kako svi
nesporazumi pri kritici metafizike imaju poreklo u oslanjanju na njenu
srednjevekovnu recepciju. Ovde se izlažu osnovni filozofski pojmovi u kontekstu
njihove istorije (biće, bivstvujuće, bivstvovanje, transcendentalije...) i
predlaže jedno alternativno rešenje pitanja supstancijalnosti koje otvara put ka
fenomenologiji kao "prvoj filozofiji", što metafizika od svog početka zapravo i
jeste. Posebna pažnja je u ovom spisu posvećena mogućnostima izgradnje
filozofske terminologije u srpskom jeziku. |
|
|
Sadržaj:
1. Pojam i predmet metafizike . 2. Kategorijalna određenja bivstvujućeg. 3.
Uzroci . 4. Modaliteti bivstvujućeg i njegova nadkategorijalna određenja. 5.
Bivstvujuće i «bivstvovanje". 6. Mogućnost i sudbina metafizike . |
|
|
Otvori
knjigu |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Uzelac, M.: Istorija filozofije I.
Istorija filozofije do
Dekarta |
|
|
 |
Rezime
Istorija filozofije I
Milana Uzelca sadrži pregled istorije filozofije od njenih početaka
u VI stoleću pre naše ere, od vremena Pitagore i Talesa pa do pozne sholastike i
njenog najvećeg predstavnika Franciska Suaresa. Autor jednako posvećuje pažnju
svim filozofskim školama i pravcima, svemu onom što je ostalo aktuelno i živo,
ostajući u dijalogu i sa delima savremene filozofije. Posebno se razmatraju
uslovi i prilike koji su presudno uticali na pojevu određenih tipova filozofskog
mišljenja. |
|
|
Sadržaj:
1. Helenistička filozofija:
Pitagora i pitagorejska škola, Miletska filozofija prirode, Grčka
prosvećenost, Demokrit, Platon i njegova Akademija, Aristotel. 2. Filozofija
u
doba
helenizma: Stoicizam, Epikureizam, Skepticizam,
Platonizam, Neopitagoreizam, Apologeti, Gnostici, Patristika,
Neoplatonizam, Boetije. 3.
Filozofija u srednjem veku: Nominalizam,
Realizam, Konceptualizam, Islamska filozofija, Jevrejska filozofija,
Visoka sholastika, Misticizam na Zapadu, Vizantijski misticizam, Pozna
sholastika. 4.
Filozofija u vreme renesanse: Raspad sholastike i
obnova antičke filozofije, Religiozna reformacija, Kontrareformacija,
Filozofija prava, Filozofija prirode, Neosholastika |
|
|
Otvori
knjigu |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Uzelac, M.:
Istorija filozofije II.
Istorija
filozofije od Dekarta do Eugena Finka |
|
|
 |
Rezime
Istorija filozofije II
Milana
Uzelca čini pregled nonovekovne filozofije koja počinje s Rene Dekartom, a
završava se prikazom dela najznačajnijih filozofa XX stoleća kao što su Huserl,
Vitgenštajn, Hajdeger, Gadamer, Adorno i Fink. Ova knjiga na pregledan i
sistematičan način izlaže mišljenja filozofa i njihovih najznačajnijih
istoriografa, nastojeći da filozofska dostignuća ruskih filozofa pokaže kao
neodvojivi deo istorije zapadne filozofije, posebno imajući u vidu misaone
doprinose Franka, Špeta, Karsavina, ruskih kosmista i M.Mamardašvilija. |
|
|
Sadržaj:
1. Novovekovna filozofija:
Novovekovno učenje o supstanciji, Filozofija svesti i samosvesti. 2.
Moderna filozofija: Pozitivizam, Neokriticizam,
Neohegelovstvo, Pragmatizam, Empiriokriticizam, Kritički racionalizam,
Filozofija života, Analitička filozofija, Fenomenološki pokret, Martin
Hajdeger, Dijalogizam, Personalizam, Egzistencijalizam, Frankfurtska
škola, Komunikativna racionalnost, Neomarksizam, Neotomizam, Kosmizam,
Epistemologija,
Strukturalizam, Postmodernizam, Hermenautika, Negativna
ontologija, Kosmoontologija. |
|
|
Otvori
knjigu |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Uzelac, M.:
Predavanja iz srednjovekovne filozofije |
|
|
 |
Rezime
U ovoj knjizi Milan Uzelac izlaže osnovne momente razvoja srednjovekovne
filozofije od vremena njenih prethodnika (Boetija, Kasiodora i Isidora
Seviljskog), preko Eriugene, Anselma i Abelara, i predstavnika visoke sholastike
(Tome i Bonaventure) do njenog zalaska u doba Bekona, Skota i Okama čiji je
epilog u delu Nikole Kuzanskog. Posebna pažnja posvećuje se uslovima u kojima
nastaje sholastika, motivima koji u njoj žive nasleđeni iz antičke filozofije,
kao i njenom značaju za potonju istoriju filozofije. |
|
|
Sadržaj:
1. Uvod; 2. Priprema sholastike; 3. Rana sholastika; 4. Vreme sholastike; 5.
Visoka sholastika; 6. Pozna sholastika; 7. Epilog. |
|
|
Otvori
knjigu |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Uzelac, M.:
Estetika |
|
|
 |
Rezime
Knjiga Milana Uzelca Estetika,
objavljena do sada u više izdanja kao osnovni udžbenik Akademije umetnosti
Univerziteta u Novom Sadu od 1999. godine, sadrži razmatranja o osnovnim
problemima tradicionalne estetike. U njoj se razmatraju pojam i predmet estetike
i njen nastanak kao filozofske discipline, estetičke kategorije (lepo, tradično,
komično, uzvišeno, ljupko i ružno), istorija podela umetnosti i odnos umetnosti
spram tehnike, stvarnosti, saznanja u ljudske praktične delatnosti, struktura
umetničkog dela, njegovo stvaranje i recepcija, estetske vrednosti, kao i odnos
estetike i umetnosti u naše vreme. U ovom poslednjem poglavlju razmatra se
smisao i mogućnost umetnosti u senci njene krize kao i sudbina i smisao
postmodernističkog projekta u umetnosti. |
|
|
|
|
|
Otvori
knjigu |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Uzelac, M.:
Postklasična estetika |
|
|
 |
Rezime
U ovoj knjizi autor razmatra mogućnost umetnosti i estetike posle vremena
postmoderne, pitanje razvoja estetičke teorije nezavisno od umetničke prakse kao
i pitanje razvoja umetnosti koji se odvija nezavisno od teorijskih stavova samih
umetnika. U svom izlaganju autor se oslanja na teoriju sinergetičkog haosa, kao
i istraživanja disipativnih struktura i "haotične sinhronizacije", kako bi do
kraja problematizovao temelje moderne umetnosti i u jednom novom svetlu
predložio čitanje dela N. Kuzanskog, A. Direra i A.F.
Loseva. |
|
|
Sadržaj:
1. Određenje estetike u senci njene krize. 2. Mogućnost estetike. 3. Estetika
konkretnog. 4. Umetnost na tlu sinergetičkog haosa. 5. Muzika logike. 6.
Metafizika transsupstancijalnog. 7. De ludo globi. |
|
|
Otvori
knjigu |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Uzelac, M.:
Disipativna estetika.
Prvi uvod u Postklasičnu estetiku |
|
|
 |
Rezime
Ova knjiga je nacrt osnova estetike do kakvog se dolazi ukrštanjem naizgled dva
dijametralno suprotnih stanovišta, odnosno dva po poreklu krajnje različita
estetska iskustva, a kakva u savremenoj filozofiji nalazimo kod eminentnih
filozofa kao što su Ž. Mariten i I.I. Iljin. Problematika izložena u ovoj knjizi
osvetljava temelje na kojima počiva autorova knjiga Estetika
(ą1999; ˛2003) i delom
omogućuje čitanje njegove Postklasične estetike
(ą2004; ˛2006) |
|
|
Sadržaj:
1. Nastanak estetike kao filozofske discipline. 2. Stanje umetnosti danas. 3.
Umetničko delo. 4. Umetnost kao delatnost i
techne.
5. Umetnost kao vrlina i dar. 6. Umetnost i lepota. 7. Umetnost i vrednosti. 8.
Umetnost i njena publika. 9. Umetnost i iskustvo. 10. Umetnost i nauka. 11.
Umetnost i kritika. 12. Umetnost i obrazovanje. 13. Religijska dimenzija
umetnosti. |
|
|
Otvori
knjigu |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Uzelac, M.:
Fenomenologija umetnosti.Uvod
u transcendentalnu kosmologiju. |
|
|
 |
Rezime
U ovoj knjizi Milan Uzelac razmatra poreklo i prirodu umetničkog dela, kao i
njegovu kosmičku dimenziju u fenomenološkom ključu. Namera autora je da istakne
kako je umetnost ne samo paradigma sveta već i ključ za njegovo razumevanje.
Razvijanjem fenomenologije umetničkog dela na tlu fenomenologije sveta Uzelac
otvara pretpostavke izgradnje transcendentalne kosmologije na tlu umetnosti. |
|
|
Sadržaj:
1. Filozofija sveta i svet filozofije; 2. Poreklo umetničkog dela; 3. Umetnost i
ljudski svet; 4. Umetnost i postojanje umetničkih dela; 5. Umetnost i njen
intencionalni predmet; 6. Kosmička dimenzija umetničkog dela; 7. Umetnost u
nihilističkom ogledalu; 8. Fenomenologija umetničkog dela; 9. Svet umetnosti i
umetnost mišljenja sveta. |
|
|
Otvori
knjigu |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Uzelac, M.:
Filozofija igre.
Prilog fenomenologiji igre kod Eugena Finka |
|
|
 |
Rezime
U ovom radu autor izlaže filozofsko tumačenje igre jednog od najznačajnijih
nemačkih mislilaca XX stoleća, učenika Edmunda Huserla i Martina Hajdegera –
Eugena Finka. U prvom delu razmatra se odnos Eugena Finka spram Huserla i
Hajdegera i njihovog tumačenja sveta, da bi se u drugom delu razmotrilo
specifično i originalno Finkovo kosmo-ontološko shvatanje igre kao kosmičkog i
antropološkog fenomena. Uzelac posebno ukazuje na značaj Finkovog tumačenja
temeljnih fenomenima ljudskog opstanka i dvostruko mesto koje među njima zauzima
igra. |
|
|
Sadržaj:
Uvod; 1. Eugen
Fink i fenomenologija (1. Finkovo tumačenje fenomenologije; 2.
Svet kao filozofski problem); 2. Eugen Fink i fenomenologija igre (1. Prethodno
promišljanje igre; 2. Tumačenje igre). 3. Zaključak. Temelj temeljnih fenomena.
Bibliografija i literatura. |
|
|
Otvori
knjigu |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Uzelac, M.:
Filozofija muzike |
|
|
 |
Rezime
U knjizi Filozofija muzike
Milan Uzelac izlaže filozofske koncepcije o muzici i muzičkom umeću od
prvih grčkih mislilaca do savremenih teoretičara muzike (Buzoni, Bloh,
Adorno, Losev). Ovo delo je prvenstveno namenjeno ne muzičarima već
daleko više filozofima, estetičarima i teoretičarima muzike koji ovu
vide kao filozofski i kosmološki problem. U dodatku ove knjige nalazi se
tekst o stanju "muzike" u drugoj polovini XX stoleća, shvaćene ne više
kao opusa već kao projekta, a koju sa ranijom muzikom vezuje samo
pogrešan naziv, budući da je reč o jednoj posve novoj paradigmi. |
|
|
|
|
|
Otvori
knjigu |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Uzelac, M.:
Horror musicae vacui.
Requiem za muziku i muzičare XX veka. |
|
|
 |
Rezime
Ova knjiga čini logički pogovor autorove knjige Filozofija umetnosti
(2007)
u kojoj je izložena filozofija muzike čiji se realizovani oblik kretao u
luku od pitagoreizma do neopitagoreizma (Buzoni, A.F.Losev) i završio sa
instrumentalnom muzikom na kraju XIX i početkom XX stoleća. U ovom spisu
autor odgovara na pitanje zašto danas više nema muzike, zašto
eksperimentisanje sa zvukom avangardnih umetnika ne spada u muziku i
zašto je sva nama znana muzika samo jedna od prolaznih istorijskih
tvorevina ljudskog duha, bledi odraz Muzike sa one strane sveta i
vremena. |
|
|
Sadržaj:
1. Avangardizam u muzici. 2. Serijalnost. 3. Muzički poentilizam. 4.
Sonoristika. 5. Evropsko i neevropsko u evropskoj muzici. 6. Konkretna muzika.
7. Muzika po matematičkim projektima. 8. Prostorna muzika. 9. Minimalistička
muzika. 10. Polistilistika. 11. Istorijski aspekt masovne muzike. 12. Socijalni
aspekt masovne muzike. 13. Akustički aspekt masovne muzike. |
|
|
Otvori
knjigu |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Uzelac, M.:
Delo u vremenu.
Poetika Laze Nančića |
|
|
 |
Rezime
Ovaj kratak spis čini pokušaj rekonstrukcije književnih i estetičkih
shvatanja pesnika, proznog pisca i autora niza književnih i pozorišnih
kritika Laze Nančića, jednog od vodećih socijalista Vojvodine druge
polovine XIX stoleća, sledbenika Svetozara Markovića i saradnika i
saborca Jaše Tomića. |
|
|
Sadržaj:
1. Laza Nančić i vreme
socijalista;
2. Angažovanost književnosti: delo i reči; 3. Kritika pesme i pesništva;
4. Roman i kritika proze; 5. Suštastvo dramskog stvaralaštva; 6. Laza
Nančić i priroda umetnosti; 7. Napomena autora. |
|
|
Otvori
knjigu
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Uzelac, M.:
Fenomenologija |
|
|
 |
Rezime
U ovom spisu, tumačeći fenomenologiju kao prvu filozofiju, autor izlaže
osnovne teme transcendentalne fenomenologije kako ju je zamislio njen
utemeljivač nemački filozof Edmund Huserl (1859-1938). Nakon kraćeg
osvrta na prilike i uslove u kojima se formirala fenomenološka
orijentacija u filozofiji XX veka, Uzelac analizira njene tematske
pojmove, kao što su intencionalnost, kategorijalni opažaj, apriori,
intersubjektivnost i poseban naglasak stavlja na temeljno pitanje
fenomenologije: fenomenološku redukciju. |
|
|
Sadržaj:
1. Uvod; 2. Temeljni pojmovi fenomenologije; 3. Fenomenologija kao prva
filozofija; 4. Metoda fenomenologije; 5. Kritika fenomenologije. |
|
|
Otvori
knjigu
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
| |
Uzelac, M.:
Inflaciona
estetika.
Drugi uvod u Postklasičnu estetiku
|
|
|
 |
Rezime
Namera ovog spisa je da raspravi jedno od veoma frekventnih pitanja
savremene filozofije: čemu estetika u doba posle kraja umetnosti?
Odgovor autora bio bi sledeći: umetnost je nastala u jednom trenutku,
trajala neko vreme i potom se završila. Na taj način, umetnost je
istorijski fenomen. Ljudi su živeli bez umetnosti, u vreme pre
umetnosti, potom sa iskustvom umetnosti, i danas žive u doba posle kraja
umetnosti. Analizirajući razloge koji su doveli do kraja umetnosti,
tumačeći njenu eskalaciju i nagli kraj, Uzelac ukazuje na dva moguća
ishoda: haptički i inflacioni. |
|
|
Sadržaj:1. Uvod:
poreklo umetnosti i estetike; 2. Konačno u beskonačnom; 3. Gledanje u
ništa; 4. Kasagemas; 5. Metafizičke osnove transformacione forme; 6.
Nekomunikabilnost savremene umetnosti; 7. Poslednji tango umetnosti (a.
Haptika – budućnost estetike; b. Inflacija – definitivna slika kraja);
Epilog. |
|
|
Otvori knjigu |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Uzelac, M.:
Filozofija poslednje umetnosti |
|
|
 |
Rezime
U knjizi
Filozofija poslednje umetnosti daje se odgovor na pitanje zašto u
naše vreme nisu više mogući ni umetnost ni njena teorija. Autor ne
negira činjenicu postojanja umetničkih dela, umetnika ili umetničkih
kritičara, već samo ukazuje na njihovu antikvarnost i anahronost.
|
|
|
Sadržaj:
1. Dijagnoza; 2.Umetničko delo; 3. Umetnička praksa; 4.
Duh dela; 5. Nadgrobije.
|
|
|
Otvori knjigu |
|
|
|
|
|
|
|
Uzelac, M.:
Priče
iz Bolonjske
šume |
|
|
|
|
 |
Rezime
U spisu Priče iz Bolonjske šume sažeta su autorova izlaganja
publikovana u knjizi Metapedagogija I-II u kojima se on bavi
idejom univerziteta i reforme univerziteta u svetlu tzv. bolonjskih
procesa prema kojima se Uzelac odnosi krajnje negativno pokazujući zašto
reforma obrazovanja nije moguća danas u Srbiji. Posebna pažnja posvećena
je uticaju globalizacije na visoko obrazovanje u vreme dominacije
(zapadno)evropskog kulturnog imperijalizma. |
|
|
Sadržaj: I. Na putu u globalno selo
(1. Uvod: "Bolonja" nemoguća misija; 2. Univerzitet i evropski kulturni
imperijalizam; 3. Bolonjsko "obrazovanje" u globalističkom ključu; 4.
Evropa u Africi), II. Sećanje na budućnost (1. Prva ideja
univerziteta kao universitas; 2. Suština i struktura akademskog
obrazovanja; 3. Dekonstruktivni metateorijski pristup ideji obrazovanja;
4. Univerzitetsko pitanje kao pitanje života u svetlu tzv.
Bolonjskih procesa; 5. Srbija u Tunguziji), III. Dodatak
(1. Реформа высшего образования
Сербии (2002), 2. Universitatea
şi imperialismul cultural european (2002), 3.
На маргини једног јако лепо замишљеног скупа (2003),
4. Kriza ideje univerziteta (2009)). |
|
|
Otvori knjigu |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Uzelac, M.:
Praktična fenomenologija.
|
|
|
 |
|
|
|
|
|
|
(U pripremi) |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
NAPOMENA:
Bliže
podatke o mestu i vremenu objavljivanja tekstova videti u bibliografiji
objavljenih
radova. |
|
