Postalo je već dosadno iz dana u dan ponavljati kako živimo na pragu novoga vremena čija se bit ogleda u apsolutnoj dominaciji digitalnih tehnologija. Nazad ne možemo, i to je svakome odavno postalo jasno. Vreme knjige i pisma, vreme mirisa štamparske boje i igre reči - ostalo je za nama. Sve više mislimo slikama, sve manje se oslanjamo na pojmove. Istina više ne prebiva u pojmu, niti u njegovom odnosu spram realnosti. Realnost nije ono što zatičemo, već ono što stvaramo. Oslanjanje na tradiciju iz dana u dan postaje teže. Prepušteni smo samima sebi: u neizvesnoj sadašnjosti, bez budućnosti.

Novo vreme je neprostorno; ono je dvodimenzionalno i njegova veličina zavisi od nas. Oblikujemo ga stvaranjem virtuelnog sveta smislova i vrednosti. Desilo se ono što su filozofi poput Ničea i Hajdegera odavno predskazali, a za šta se nismo dobro pripremili: najbliže nam je postalo ono najdalje, i zato, predstave prvih grčkih mislilaca danas iznova oživljuju u najdubljim uvidima savremenih filozofa. Zarobljeni sadašnjošću, smisao sopstvenog prisustva tražimo u prošlom vremenu. A tamo više ničeg nema.

Svestan svega toga, našavši se, ne svojom voljom, u posve drugačijem vremenu, u vremenu kad ljudi knjige više ne traže u knjižarama, već u virtuelnim bibliotekama koje žive u internetu, ali, jednako svestan i toga da je knjiga, kao tekst, izmenila svoju ontičku formu, odlučio sam da deo svojih ranije objavljenih knjiga i studija postavim na svoj sajt i tako ih učinim dostupnima i onima koji život provode za monitorima a ne u starinskim čitaonicama.

Uz sve dobre strane koje imaju nove tehnologije, ne mogu da ne pomenem i onu negativnu. Jasno uviđam i "gubitak u napredovanju" do kog su dovele nove tehnologije, a čija je žrtva svako od nas danas. Autorima, još pre samo nekoliko decenija bilo je lakše da pred javnost iznose svoja dela, jer iza njih stajali su izdavači, s mnoštvom urednika, lektora i korektora, iako je sam tehnički proces objavljivanja knjige bio daleko složeniji i teži no danas kad se sve naoko čini lakim.

Međutim, danas su pisci prepušteni sebi; knjige se možda lakše pišu, olakšan je pristup izvorima, kao i sam tehnološki način njihovog oblikovanja, ali u njima se sreće mnogo više slovnih grešaka, budući da autor čita ono što treba da piše a ne ono što zapravo piše. Knjiga se svodi na autora i sva odgovornost počiva na njemu. Rizik je veliki, ali s druge strane očekuje se i nekakva prećutna dobronamernost; tekstovi postoje, naći će se mogućnost da se isprave. Paradoks savršenstva leži u nesavršenstvu. I to je srećnija strana čitave priče: internet omogućuje da se tekst neprestano prerađuje, usavršava, ne da bi bio savršen (što ne može biti), već da bi tome težio.

I konačno, ako ovde dostupni tekstovi donekle odstupaju od onih publikovanih u knjigama, to je samo posledica promene medija, ne i mog odnosa spram njihovog sadržaja.

Ovaj sajt nija zamišljen ni kao forum, ni kao polemička tribina. Moje su ambicije minimalističke. Ako je nekome ko se bavi filozofijom, neki od mojih tekstova bio nepristupačan (jer mnoge od mojih knjiga štampane su u krajnje ograničenim tiražima), a sada je do traženog teksta došao, ovaj sajt je ispunio svoju funkciju.

Milan Uzelac

PS. Tekstovi na ovom sajtu mahom su u latiničnoj verziji. To je prvenstveno stoga što kada sam ih pisao latinični slog je još uvek bio operativno udobniji. Naredne generacije pisaće ćirilicom, a ja pripadam onima koje vreme sve više prenosi u prošlost.